Представници Европске комисије завршили су средином седмице процес скрининга преговарачких поглавља у процесу приступања Србије ЕУ, на чему је тиму премијера Александра Вучића честитао и европски комесар Јадранка Јоксимовић за проширење Јоханес Хан. Комесар је при томе истакао да овај корак представља „значајну базу за наставак процеса приступања Србије Европској унији”.

 

 

– То значи да је наша администрација, односно да су тимови из преговарачких група из ресорних министарстава, били јако добро припремљени и да су добро урадили цео посао везан за скрининге – каже Јадранка Јоксимовић за „Дневник”. – Видели смо шта је непходно по одређеним областима урадити да бисмо се усагласили са правним тековинама ЕУ. И наш план је да до краја 2018. у потпуности усагласимо законодавство са европским, а то значи појачану активност и Владе, која доноси предлоге закона, и Парламента, који их усваја.

 

Саговорница „Дневника” је указала на то да је и сам комесар Хан је, честитајући Србији на завршетку процеса скрининга, навео да је импресиониран професионализмом Владе и администрације.

– То је добро. Показује да имамо адинистративне капацитете. А у ЕУ, која је у доброј мери заснована на процедурама и административним структурама, то се вреднује као плус за нас. Иначе, након скринига Европска комисија у одређеном року прави извештаје у којима оцењује усклађеност српског законодавства са европским и утврђује критеријуме за отварање поглавља, односно шта још Србија мора да уради да би могла да отвори поглавља.

 

 

– Очекујем отварање првих поглавља током ове године. Не желим да лицитирам датумима. Реформски процес у Србији препознат је као најважнији елемент који би требало да доведе до отварања поглавља током ове године. На овај процес утиче како напредак у кључним областима садржаним у поглављима 23. и 24, тако и имплементација Бриселског дијалога, а непредак је постигнут. На реду је Европска унија. Наравно да је за нас стратешки важан пут у ЕУ, али ни Србија није баш неважна земља региона.

 

 

– Да појаснимо: акциони планови су мерила за отварање поглавља 23 и 24. У акционим плановима морамо да дефинишемо рокове, мере, резултате, као и буyетирање свих активности које ћемо предузети у оквиру широких области које ова два поглавља покривају – борба против корупције, реформа правосуђа, медији, мањинска права, миграциона политика, Шенген зона, укупно – владавина права. Иначе, није било суштинских замерки већ пре свега коментара и препорука како да се унапреде мере примене постојећег правног оквира у домену реформе правосуђа и основних права. Наравно да су сви коментари увек добродошли, уколико воде даљем јачању правосудних институција и још бољој гаранцији права за све наше грађане без изузетка. Доживљавамо процес као важан за нас, да успоставимо бољи и ефикаснији систем, а не као услове. Ако се стално у самокритици позивамо да тамо негде у “уређеном свету” све то функционише боље, онда би требало и да се реформишемо по угледу на тај свет. То је суштина целог процеса реформи, које ми као Влада спроводимо. А онда ће чланство у ЕУ доћи као природна последица.

 

 

– Питање је на месту. И то је питање за све нас који смо укључени у процес евроинтеграција. Али није касно. Лично ћу се много више укључити у то. Очекујем већу координацију по овом питању како би преговарачки тим био формиран у најкраћем могућем року, с обзиром на то да је завршен процес скрининга и да нам следи формулисање преговарачких позиција за различита поглавља. Веома је важно да у тиму буду стручњаци који су добро упознати са областима које поглавља покривају, али и политиком и интересима Србије у тим секторима, како би биле припремљене најквалитетније могуће преговарачке позиције.

 

 

– Делимично. Свакако да земље Западног Балкана треба међусобно да сарађују како би лакше реализовале пројекте којима конкуришу у ЕУ. Али, лично сматрам да је принцип појединачног вредновања напора и успеха на реформском путу много квалитетнији и поштенији. Уосталом, ЕУ је такође научила неке лекције из претходних проширења. Нека нас вреднују онолико колико смо добри у реформама које спроводимо. Сви виде да је Србија посвећена јачању економских веза као и унапређењу политичких односа. Процес преговора са ЕУ и реформе које се спроводе а које имају за циљ изградњу тржишне економије, стабилност макроекономског амбијента и јаке привреде су важни критеријуми за чланство и заједнички именитељ свих земаља Западног Балкана.

 

 

– Задовољна сам интересовањем које су показали посланици ЕП, као и чињеницом да су уважили и нашу активност, присутност и аргументацију. То је увек важно. Послата је порука да фокус треба да буде на реформама, а не на билатералним питањима. Након завршне дебате и гласања о Резолуцији општи утисак је да се велики број посланика Европског парламента противи да се билатерална питања стављају у контекст преговарачког процеса и да их не треба дизати на европски ниво.

 

 

– Ресор европских интеграција је ресор за који је задужена цела Влада. Сви смо у том процесу. Мој посао је да координирам разне обавезе на европској агенди владе, као и процес преговора, да комуницирам са грађанима и покушам да објасним важност и процес европског пута, да будем и политичка адреса за нека питања важна за ЕУ, да координирам и програмирам ИПА фондове. А чланство у ЕУ стратешки је циљ Владе Србије, а спровођење структурних реформи наш пут не само ка чланству већ и ка сварању модерне и уређене државе.

У координацији са надлежним министарствима, радили смо на томе да на систематичан и озбиљан начин идемо у сусрет томе да будемо функционални члан ЕУ и достигнемо те стандарде који су важни за свакодневни живот грађана. Тежиште је било на претварању приоритета у преговорима и њихово усклађивање са правом ЕУ у конкретне пројекте који олакшавају спровођење тих приоритета. Усредсређеност је била на квалитетном спровођењу реформског процеса – није се јурило за роковима. И мислим да су ту учињени велики помаци. 

Оствареним резултатима послата је јасна порука да смо спремни за отварање поглавља. Такође за разлику од протеклих година Србија је почела да гради своје позиције у Европи и Свету. Реализовано је низ међународних активности које су управо биле усмерене на јачање односа наше државе са ЕУ и државама чланицама и интензивирање процеса приступања. Србија је постала земља која нуди решења, која не чека да се ствари десе па тек онда да реагује. Подигнут је и ниво транспарентности процеса приступања и успостављен партнерски однос са грађанима у коме је посебан труд уложен у приближавање ефеката процеса европских интеграција. Сви смо се трудили у последњих годину дана. Има још пуно посла пред нама, и нема места летаргији и чекању. Без акције и труда нема ни резултата. А ова Влада ради.

 

 

 

ТРОШИЋЕМО ЕВРОПСКЕ ПАРЕ ОДГОВОРНО И ЕФИКАСНО

 

 

 

– Као министру и Националном координатору за ИПА, драго ми је да сам успела да подигнем интересовање јавности и видљивост и значај ИПА фондова. То су бесповратна средства која нам дају ЕУ и чланице као подршку реформама и јачању институција. Бићемо одговорни и ефикасни у њиховом коришћењу. То је најбољи начин да се покажемо као кредибилан и озбиљан партнер. Кроз инструмент претприступне помоћи ИПА ИИ у периоду од 2014-2020. Србији ће бити на располагању 1,5 милијарди евра, што на годишњем нивоу износи просечно 200 милиона евра. За пројекте се закључују посебни споразуми са ЕК, а појединачни пројекти у просеку трају по пет година. Ми смо већ припремили пројекте за ИПА 2014. у износу од 179,1 милион евра и очекујемо убрзо потписивање финансијских споразума, након чега ће се отпочети са реализацијом дела средстава. Даћу вам само пример: из ИПА 2014. је 62 милиона евра намењено санацији штете од поплава и ова средства ће нам бити на располагању у најскоријем року, како бисмо што је могуће ефикасније искористили грађевинску сезону. Посебно бих истакла да је Европска комисија усвојила и ИПАРД програм за Републику Србију. Ради се о средствима намењеним за пољопривреду и рурални развој. Кроз овај програм, чији почетак реализације очекујемо 2016, уколико будемо успешни, нашим пољопривредницима ће до 2020. године бити на располагању 175 милиона евра.