Отварање првих поглавља у јуну је могуће, али чак и ако се то не деси, нећемо имати празан ход у европским интеграцијама. Није нам циљ да лицитирамо датумима и обарамо рекорде, већ да убрзамо реформски процес, донесемо акционе планове за области 23 и 24, наставимо дијалог Београда и Приштине, како би се развезао чвор настао око поглавља 35.

Ово у интервјуу за "Новости" поручује министарка без портфеља задужена за ЕУ Јадранка Јоксимовић и одбацује критике Хајнца Вилхелма, амбасадора Немачке, да Влада често користи замор од проширења у ЕУ као алиби:

- Напротив, радимо ствари које ниједна друга држава кандидат не ради, посебно на пољу економије. Наш најважнији мотив није чланство, већ реформа друштва. А на чланицама ЕУ је да то препознају и да нас прихвате као пожељног партнера.

* Чини се да нам се стално постављају нови захтеви, а да ће кључни услов бити признавање независног Косова?

- Никада ни од једног европског званичника нисам чула такав захтев. Уосталом, ни пет држава чланица ЕУ не признаје независно Косово. Тачно је да ЕУ инсистира да процес нормализације односа са Приштином тече паралелно са преговорима о осталим областима. То не можемо да избегнемо, али не седимо скрштених руку, већ кроз дијалог покушавамо да урадимо највише што се може, пре свега за интересе Срба на Косову.

* Следеће недеље Европски парламент усваја Резолуцију о напретку Србије, у коју Загреб покушава да угради низ нових услова за Београд...

- Идем у Стразбур, где ћу изнети додатне аргументе о позицијама Србије. Очекујем да финални текст буде избалансиран. Многи хрватски амандмани су одбијени, јер су били неутемељени. Србија и премијер Вучић показали су више пута, па и одласком на инаугурацију нове хрватске председнице, да смо опредељени да градимо боље односе.

* Постоји ли опасност да Хрватска стави вето на отварање поглавља?

- Мислим да нас Хрватска неће блокирати, али очекујем повремене препреке. Уосталом, она се и резолуцијом Сабора обавезала да неће кочити европски пут земаља кандидата у региону.

* Хоће ли јачати притисци и Москве и Брисела да се определимо?

- Разумевања и има и нема. Наш стратешки циљ је ЕУ, али то не значи да не можемо да одржавамо добре односе и са Русијом. Не може се од нас тражити да се апсолутно понашамо као чланица ЕУ, а још нисмо отворили ни прво поглавље. Наравно, постоји обавеза усаглашавања са заједничком спољном и безбедносном политиком, али се она појачава како земља напредује ка ЕУ.

* Плашите ли се за позицију у случају реконструкције Владе?

- Одговорно схватам свој посао, не плашим се оцене премијера који је вођа нашег тима. Не бежим од критика и сугестија шта би могло боље.

* Како гледате на ангажман Тонија Блера у Србији?

- Можемо да имамо мишљења о одређеним политичарима и њиховим биографијама, али искуство људи који су били на челу великих држава не може да буде незанимљиво и некорисно.

* Нa колика средства из ИПА фондова Србија може да рачуна?

- Кроз претприступне фондове сваке године добијамо око 200 милиона евра бесповратних средстава. Ми смо прва земља у региону која је крајем прошле године потписала споразум за коришћење ИПА 2, што подразумева 1,5 милијарди евра помоћи у наредних седам година. Та средства усмерићемо у владавину права, транспортну инфраструктуру, пољопривреду, реформу државне управе и јавних финансија, енергетику и животну средину. Коначно смо добили и могућност да наши пољопривредници користе средства из ИПА, јер смо испунили услов ЕК да Управа за аграрна плаћања буде премештена у Београд из Шапца, где је једна од претходних влада сместила ову институцију.

Извор: "Новости"