Вести

Јоксимовић: Европски пут су реформе и рад

Већина посланика у Европском парламенту препознаје напоре које Влада Србије улаже у процесу преговора, као и њену посвећеност циљу да Србија постане члан Европске уније, што је уосталом потврдио и сам Едуард Кукан. Шеф делегације ЕП за Србију је изразио очекивања да ће Резолуција у највећој мери бити конструктивна за нашу земљу. Иста очекивања имам и ја. Резолуција неће успорити преговарачки процес. Наравно, да ће у њеном садржају бити и неких критика, али генерално ће остати позитиван тон који постоји у Нацрту резолуције, изјавила је у интервјуу „Дневнику” министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић која је протекле недеље разговарала у Бриселу са европским званичницима, међу којима је био и Кукан.
 
– Важно је да европским партнерима презентујемо наше резултате у процесу европских интеграција. Сматрамо да смо у протеклом периоду остварили значајан напредак на том пољу, без обзира што то није верификовано отварањем поглавља. За разлику од протеклих година Влада је заузела став да треба да буде активна, да не реагује само када се неке ствари десе, тако да су, наравно, наши саговорници и у Бриселу и у државама чланицама ЕУ. Комуникација и размена мишљења је веома важна да бисмо чули шта имају да нам кажу, али не мање тако важно је да се чује и наш глас – констатује министарка Јоксимовић.
 
* Међу подносиоцима бројних амандмана на предлог Мекалистеровог извештаја о напретку Србије је и Хрватска која тражи измену нашег законодавства, односно како је казао хрватски премијер Зоран Милановић да ће Србија морати да одустане од примене универзалне јурисдикције над држављанима Хрватске. Јесте ли изненађени овим наступом или је био очекиван?
 
– Не видим сврху таквих захтева. Закон је у складу са принципима универзалне јурисдикције за ратне злочине који су, уосталом, усвојиле и друге државе. Поставља се питање да ли је Хрватска за унапређење регионалне сарадње, која свима нама може да донесе корист, или није. Надам се да је покретање овог питања ипак више усмерено ка њиховој унутрашњој политичкој сцени.
 
* Да ли је ово наговештај да ћемо када су у питању суседи, државе чланице ЕУ, бити суочени с разним условљавањима, односно „комшијским питањима” за пуноправно чланство у Унији?
 
–  То ћемо да видимо у будућности. Више пута сам поновила да сматрам да није добра пракса то што понекад државе уносе билатералне проблеме у процес преговора. Србија је посвећена унапређењу регионалне сарадње и развоју добросуседских односа као и решавању свих спорова кроз билатералне разговоре. То смо, уосталом, до сада и више пута показали.
 
* Сутра је наставак дијалога између Београда и Приштине, а према најавама очекују се тешки разговори?
 
– Треба реално посматрати ствари. Делегација Србије иде у Брисел да разговара о важним стварима за српску заједницу, а у разговорима учествује и друга страна, која заступа своје ставове. Не можемо да се правимо да проблеми непостоје. Након политике, која је протеклу деценију вођена по питању КиМ, тешко је било доћи до најповољнијих решења. Тако треба и посматрати Бриселски споразум. Наравно да ћемо ми да урадимо све што можемо, а да је у интересу наших људи.
 
* Како коментаришете посету председника ДС Бојана Пајтића Европском парламенту?
 
– Мени је драго ако постоји консензус макар и декларативно око опредељености Владе за европске интеграције и неопходног реформског процеса. То значи да је Влада на добром путу. Ипак, да су господин Пајтић и његова странка у претходних 10 година радили више и конкретније на суштинским реформама, вероватно би и наш пут у ЕУ био бржи. Али, никад није касно да се подрже суштинске реформе. Није довољно само идеолошки се заогрнути европским рухом. Треба и радити, а ова Влада то чини.
 
 Од ЕУ 1,5 милијарди евра помоћи
 
„Србија ће у наредних седам година од Европске уније добити 1,5 милијарду евра бесповратне помоћи за различите врсте реформи. Та средства приоритетно ће бити усмерена у саобраћајну инфраструктуру, енергетику, реформу државне администрације, пољопривреду, животну средину, али и друге области”, наја­вљује Јадранка Јоксимовић, уз напомену да за добијање тог новца постоји јасна процедура, која је врло захтевна, али и да ће први пут од ове године средства ЕУ моћи да користе и српски пољопривредници.
 
 
Извор: Дневник / Фото: Дневник